У ФОКУСУ

НА - internet.org.rs

НА - internet.co.rs 

Е ТЕАТАР

Интернет пријатељи

EDU блог

Пратите нас



РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОНСКЕ УПРАВЕ У СРБИЈИ

Ова књига Милета Вранеша, је прва обимнија књига, односно монографија, у којој се применом мултидисциплинарног поступка (правно-технички прилаз) излаже развој електронске управе у Србији у периоду од 2001. до краја 2016. године. Презентују се стратегије и закони Србије и Европске Уније, као и информације и подаци о мерењу развоја е-управе у Србији и бившим југословенским републикама на бази званичних, најчешће двогодишњих, извештаја Уједињених Нација за 193 земље чланице. Аутор је уочио грешку у унетим подацима за тзв.  људски капитал  у  извештају УН за Србију 2005. године,  која  је  оборила  ранг е-управе Србије и понудио ретроактивну исправку. Кратко се излаже проширени модел е-управе на МСП и „конзуларне ентитете“ у иностранству, који ће аутор детаљније разрадити, уопштити и објавити као чланак у неком од часописа са са SCI листе.Књига има форму уџбеника, односно приручника, и у тридесетак лекција детаљно прати развој појединих сегмената (области) електронске управе у Србији у периоду од 2001. до краја 2016. године. Може корисно послужити студентима факултета и виших стручних школа на којима се изучавају е-пословање и/или е-управа, као и државним чиновницима. Ради провере изложеног градива, иза сваке лекције дато је неколико контролних питања (укупно 140), а на крају књиге опширни одговори на њих. Рецензије можете видети кликом на наслов текста.

Књига може набавити код аутора (тел.. 063/1574794, e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ).


Миле Вранеш: „Развој електронске управе у Србији“

Књига „Развој електронске управе у Србији“ аутора Милета Вранеша, магистра електротехничких наука за област управљања системима, прати развој е-управе у периоду од 2001. до 2016. године и то не само нормативног дела, већ и свих важних области које аутор назива сегментима, укључујући и подручје мерења (у питању је поређење и израчунавање пет карактеристичних индекса е-управе и два ранга на бази осам редовних извештаја УН о развоју е-управе у 193 земље чланице, који су састављени на бази анкета).

Аутор анализира услове за бржи и квалитетнији развој е-управе у Србији и истиче несумњиве резултате у развоју (јавне услуге и партиципација), али наводи и евидентне пропусте надлежних државних органа у нормативном делу (није донет Закон о електронској управи), затим занемаривање развоја основне инфраструктуре (изградња главне комуникационе мреже Србије) и, на крају, недовољно сређене податке у централним регистрима (посебно регистру грађана). 

Аутор анализира услове за бржи и квалитетнији развој е-управе у Србији и истиче несумњиве резултате у развоју (јавне услуге и партиципација), али наводи и евидентне пропусте надлежних државних органа у нормативном делу (није донет Закон о електронској управи), затим занемаривање развоја основне инфраструктуре (изградња главне комуникационе мреже Србије) и, на крају, недовољно сређене податке у централним регистрима (посебно регистру грађана).

У недостатку средстава и плана (Пројекат развоја електронске управе у Србији), надлежни државни органи су пречицом, прескачући одређене фазе развоја е-управе, могли само да се приближе прокламованом циљу - рационализацији јавне управе и подизању стандарда становништва, али нису могли да га достигну.

Књига презентује савремено схватање електронске управе као алата за реформу и рационализацију државне и јавне управе, за поједностављење и убрзање процедура у администрацији на основу примене ИКТ и Интернета, за скраћење рокова службеног поступања државних органа, смањење корупције, учешће грађана у расправи о предлозима  важних стратегија и закона и све то ради задовољења интереса грађана и привреде,  повећање БДП и стандарда становништва, као и демократизације друштва у целини.

Ради сагледавања места Србије у развоју елекронске управе дати су и карактеристични индекси, табеле и дијаграми, како за Србију, тако и за бивше југословенске републике. Осим тога, презентовани су подаци и табеле који се односе на лидере е-управе у свету.

Пошто је у погледу развоја е-управе 2016. године Србија достигла прилично висок ниво и претекла Грчку и Мађарску, анализирани су разлози за такав квалитетан скок у периоду од 2014. до 2016. године када је Србија према индексу (развоја) е-управе  заузела 39. место у свету (Словенија 21. и Хрватска 37.), према индексу партиципације 17. место (испред свих БЈР, Естоније, Данске, Немачке, Норвешке и Шведске), а према online сервис индексу 24. место (иза Словеније и Хрватске, а испред Норвешке и Данске).

Аутор је уочио грешку у подацима за индекс људског капитала (Human Capital Index) у Извештају УН за 2005. годину (за HCI унета је вредност 0,0000 уместо cca 0,7925) што je  оборило вредност индекса е-управе Србије на 0,1960,  тако да се Србија пласирала на 156 место светске листе иза десетак афричких земаља и понудио исправку којом би се реалније вредновао индекс људског капитала Србије, што би увећало индекс е-управе са 0,1960 на 0,4349, и Србија би знатно поправила ранг (са 156. би скочила на 76. место).

Књига има 352 стране, 60 слика, 27 табела и 6 дијаграма.

Књига  има 4 поглавља, при чему је најопширније Развој појединих сегмената е-управе (22 сегмента), као и 5 прилога (Правна регулатива: стратегије, закони, иницијативе; Акроними-скраћенице; Образац упитника УН за професионалце у јавној управи; Мали речник појмова (енглеско-руско-српски) и ИКТ речник Републичког завода за статистику Србије).

Ради сагледавања и обухвата материје, а имајући у виду потенцијалне кориснике (студенти на факултетима где се изучавају е-пословање и/или е-управа; државни чиновници и намештеници), аутор је после сваког поглавља, односно појединих сегмената који представљају заокружену целину, дао неколико контролних питања (укупно 118), а на крају књиге и опширне и прецизне одговоре.

                 Проф. др Бранко Ковачевић


Монографија „Развој електронске управе у Србији“, аутора мр Милета Вранеша, на систематичан и прегледан начин прати развој е-управе у периоду од 2001. до 2016. године, али истиче и неке елементе развоја од 1989. до 2000. године, и тиме попуњава празнину у стручној литератури код нас. 

У књизи је примењен мултидисциплинарни приступ теми и она је срећан спој нормативног и техничког поступка, без непотребног улажења у детаље. Наведене су  најважније стратегије, иницијативе и закони код нас и у Европској унији који правно уређују ову област, а разрађени су методи и модели примене информационо-комуникационих технологија и Интернета на развој и реализацију појединих сегмената е-управе, као и е-управе у целини.

Ради илустрације аутоматизације појединих поступака и процедура и начина њихове реализације у јавној управи и конзуларним ентитетима, аутор је, из своје раније објављене књиге „Обрада конзуларно-правних захтева на рачунару“, представио пример издавања путних исправа у ДКП Србије у иностранству. Поредећи услуге у јавној управи Србије и конзуларне услуге у дислоцираним ентитетима Србије у иностранству (генерални конзулати, конзулати и конзуларна одељења при амбасадама), он је предложио проширени модел е-управе, који би, уз решење проблема прекограничне интероперабилности, регистрације новог сертификационог тела и неких других услова, могао и да се реализује у пракси.

Поред описа појединих сегмената е-управе, у књизи су прилично детаљно описане методологије поређења и „мерења“ развоја е-управе и израчунавања појединих карактеристичних индекса и рангова које су успоставиле Уједињене нације, које су, иначе, на  енглеском, кинеском и арапском језику публиковале осам извештаја о стању е-управе у 193 земље чланице.

Аутор је урадио бројне табеле и дијаграме који прате промену индекса развоја е-управе и ранга Србије и бивших југословенских република у годинама извештавања УН, односно од 2003. до 2016. године.

Посебно су детаљно разрађене јавне услуге и евидентан напредак Србије у развоју е-управе од 2014. до 2016. године (у извештају УН 2016. године Србија се пласирала на одлично 39. место међу 193 земље чланице са индексом развоја од невероватних 0,7131).

После свих поглавља дата су контролна питања, а на крају књиге и опширни одговори на њих. 

Монографија је писана јасним и разумљивим стилом, садржи квалитетне информације и корисне прилоге и стога се препоручује ширем кругу читалаца које интересују актуелне теме из области развоја е-управе. Такође може послужити и као приручник студентима факултета и виших стручних школа на којима се изучава е-пословање и/или е-управа, као и државним чиновницима.

                                                                                                              Проф. др Дејан Тошић