Ка дигиталној библиотеци
Примери најбоље праксе и практични приступ за библиотеке
Монографија доноси свеобухватни поглед на могућности пословања библиотека у савременом дигиталном окружењу кроз приказ заокруженог скупа релевантних пројеката реализованих у библиотекарству Србије у најновијем периоду.
Примери најбоље праксе пројеката, којима су руководили аутори, приказани су у форми студија случаја и представљају теоријски заокружену целину која
осликава могућности развоја које пружају дигиталне технологије данас. Они су истовремено специфичан водич за практичан приступ унапређења пословања у савременој библиотеци.
Кроз шест студија случаја приказан је утицај дигиталних технологија на основне области библиотечког пословања - одабир, организацију, чување и презентацију библиотечких фондова, како у штампаној, тако и у дигиталној форми.
Овако описани примери најбоље праксе у библиотекарству Србије речито илуструју дилеме које развој дигиталних технологија, а са њима и развој друштва, постављају пред библиотеке. Они истовремено представљају и специфичано упутство забиблиотекаре како да „корак по корак" имплементирају низ могућих практичних решења за ове дилеме, којима ће иновирати постојеће и увести нове услуге у својим библиотекама.
У систематизованим поглављима монографија представља теоријски увод у дигитални свет библиотека, као и практично и теоријско сагледавања савременог дигиталног библиотекарства . Примери најбоље праксе дигиталног библиотекарства Србије представљени су на основу практичних искустава аутора у руковођењу пројектима од националног значаја.
Монографија даје и закључке о могућностима практичне примене дигиталних технологија у библиотекама Србије данас.
Детаљно су описани примери најбоље праксе пројеката који су унели иновације и новине у пословање јавних и високошколских библиотека у Србији. Тиме се указује и на могућа решења за даље повезивање библиотека различитих типова, величина и географских диспозиција.
Презентовани пројекти - студије случајева, директно се односе на теме:
- дигитализације и рашчитавања штампаних материјала библиотечких фондова,
- примену технологије вештачке интелигенције у библиотекама на примеру машинског учења у сврхе разумевања руком писаних материјала библиотечких фондова,
- дигитализације картичних каталога библиотека и унапређење приступа штампаним фондивима библиотека,
- образовање корисника у трећем животном добу за коришћење дигиталних технологија у библиотеци и ван ње,
- изградњу библиотечке публике применом игара и гејмифакације у циљу развијања читалачких навика и коришћења библиотечких услуга,
- развој библиотечких услуга које доприносе друштвеној хомогенизацији и инклузији
- повезивањем разнородних корисничких група као што су тинејџери, средњошколци и корисници трећег доба, пензионери.
Разнородношћу тема на које се односе приказани пројекти, али и комплементарношћу њихових садржаја, у односу на целину теоријски презентованог оквира развоја дигиталног библиотекарства данас, многорафија даје важан допринос у научном и стручном сагледавању развоја савремених библиотека и библиотекарства у Србији.
Ово штиво представља специфичан практикум за све оне које желе да практично унапреде пословање библиотека на овим просторима.